Четврти сусрет у низу ове две екипе завршен је нерешеним резултатом. Након што се све сабере и одузме, иако жалимо и након емотивног ролеркостера који смо доживљавали сваким детаљом утакмице, можемо рећи да је овај исход ипак најправеднији.
Хајдук је после прекида и Херцега одмах из првог напада постигао погодак. Најгори могући сценарио узевши начин игре домаћина десио се по плаво-беле, али није први пут да се ове полусезоне примао погодак у првих десетак минута игре, тако да су сигурно били кадри извести могући преокрет наши дечки.
Није се пуно чекало на нерешен резултат, после скраћеног корнера, Мали Принц из Зрењанина Гајиловић је скинуо паучину са гола Јаковљевића за пирамиду радости и експресно поравнање.
Клатно се заљуљало на страну Железничара у наставку, па је Живановић замало био непрецизан након акције коју је сам започео пребацивши мрежу за неколико инча.
У наставку се наставило у сличном ритму, Милисављевић је имао две мртве шансе после центаршута Павловића. На прву је Тојагић првокласно реаговао и последњим атомом лишио Железничар потпуног преокрета. Друга ситуација коју поново режира Павловић Милисављевић за милисекунд касни и не успева да постигне погодак. Као да је са тим шансама дизелка остала у потпуности без горива.
У самом финишу је Хајдук у потпуности окупирао половину Железничара. Мало чега што би требало да се сећамо из тог дела игре сем Стошићевих бравурозних интервенција којима је сачувао овај резултат са којим не можемо рећи да смо срећни, али свакако задовољни јер нам оставља простор да се и даље надамо највишем циљу.
Следећа утакмица је против Слободе, још једне екипе из врха табеле и можемо себи пожелети само да утакмицу боље отворимо, искористимо шансе, а да се бранимо доказали смо да можемо и позитиван резултат биће загарантован.