Име је знак говорили су Латини. Као клуб који вапи за славом и признањима, морали смо пронаћи компатибилног припадника да бисмо је извојевали. Припадник у сваком смислу те речи поново је покуцао на врата која су му увек отворена. Вечити славотражитељ, изданак плаво-белих и дете нашег града, Славољуб, показао је и убеђени смо опет ће, да ,,има нешто у науци о именима“ како то каже емисија кабинетског типа.
Сигурно сте разумели шлагворт али свакако ћемо потврдити; Славољуб Ђокић најбомбастичније и најсвежије је појачање овог прелазног рока. Ова трансфер сага, која је трајала бар за нас који смо на прстима чекали добре вести, колико и опсада Троје коначно је окончана.
Шта да се каже што се већ не зна, терминатор фудбалске игре, који не троши контакте са лоптом права је дефиниција оне изјаве чувеног тренера Ливерпула Била Шенклија: ,,Свако ко покушава да буде непредвидив губи време. Џо Луис је био предвидив, нокаутирао би човека. Довиђења! Били смо предвидиви али противник није могао да нас заустави.“ Његова разорна лева нога била је незаустављива у историјској сезони за нас.
Железничар је након тога, доживео две трагедије, оставши без Прве лиге и без најбољег стрелца, али трагедија остане трагедија ако из ње ништа не никне. Славољуб је појачао редове Борца из Чачка где је имао исту улогу са дванаест погодака у мету и сада се враћа такорећи у свом фудбалском зениту да оплемени житоносна војвођанска поља својим умећем.
Ово је његов трећи мандат па енглеска пословица ,,Third time’s the charm“ односно трећа срећа, нам се с ове дистанце чини истинитом и историја нас учи да само легура појединачне жеље, посвећности и труда Славољуба и нашег клуба даје позитиван резултат за све.
Како смо почели, тако и да завршимо, ,,Снага и част“ гласила је фраза војске старог Рима. По опробаној рецептури, дајте човеку десетку, слободу у игри и капитенску траку на десну руку попут Дел Пиера, да уравнотежи снагу леве ноге са одговорношћу титуле, јер врлина је у равнотежи како каже Аристотел.
Идемо рука! Добродошао Ђоле!