КОМАЗЕЦ КРУНИСАО СЕЗОНУ
Победом над екипом Слоге из Чонопље резултатом 2:1, Железничар је завршио сезону и потврдио 4. место у укупном пласману Српске лиге “Воводина”.
Кренула је дизелка као са носача авиона и из прве акције припретила преко Добријевића који је сјајно заломио и шутирао у Дамјановића, па су се уместо лаганог наставка утакмице плаво-бели ,,откочили“ тек у последњој четртини утакмице.
До следеће прилике чекало се када је Ивеља несебично одложио ударац до Луковића а овај из пада за трунку био непрецизан. Затим, уиграна акција из корнера када је Милисављевић пребацио на другу а Топић замало закаснио оставило је мреже да мирују до краја полувремена.
Други део обележио је мањи степен нервозе јер су резултати били наклоњени ,,плаво-белима“ па је тој бољки смиреност попунила место и довео Жељу до погодака.
Ипак, морао се испоштовати печат у игри Жеље током читаве сезоне, па су за пропуштене прилике главни кривци били Милисављевић који из ситуације теже за промашити шутира поред гола.
Живановић је у наредним тренуцима наводио Гојкова у празно и сјајно га проиграо али се Дамјановић још једном истакао.
Најприсутнија жеља током сезоне може се рећи долазила је од инђијског Редонда па је и у аспекту дефанзиве одрадио маестралан део посла и након сјајног притиска одузео лопту и проиграо Луковића а овај заврнуо оштро на Милисављевића који је окренуо десни профил и сместио лопту у малу мрежу.
Гол је убио дисциплину госта и високо постављену одбрану казнила је дизелка пред сам финиш. Ивеља је залепио лопту на груди и предао до Суџума а овај даље до Николића који избегава офсајд замку и прослеђује Комазецу за лаган завршетак акције.
Надокнада утакмице право је огледало целокупне сезоне. Прво је Крунц преполовио предност после сјајног трка, да би након тога ударцем из угла у мору офанзивног арсенала госта Дамјановић у стилу Проведела, Алисон Бекера или Марка Амелије припретио и замало промашио мрежу Стошића што је било довољно за последњи судијски звиждук.
Железничар је последњу утакмицу одиграо махом на начин на који је и већи део сезоне. Квалитет је присутан, али није дошао до изражаја док су голови примани из првих озбиљних прилика, углавном из лежерности и моралног хазарда.
Таква свест одразила се и на стање на табели, па се од борбе за титулу и неуспелости у томе стрмоглаво пало у калкулације борбе за опстанак.
Мало је утакмица где нас је противник надиграо, али свест о томе можда је и коштала озбиљнијег приступа у појединим утакмицама. Постоје и нерегуларности на које би требало обратити пажњу, али то дефинитивно није био главни узрок неуспеху, односно неиспуњењу циља. Победа нас је одвела на четврто место које је можда и најреалније и нама је драго да смо у друштву најбољих, али остаје жал због пропуштене прилике мада с рационалног гледишта време је било да место најбољих уступимо другим екипама.
Тако је завршена ова сезона доктор Џекил – мистер Хајд и без пуно утисака које треба сабрати чекамо наредну вероватно са освеженим кадром, истим циљевима, жаром и приступом који мора да буде врхунски да би се хоризонти професионалности могли наслутити. Спортски поздрав!