Железничар је пролећни део на леп начин започео и по лепом дану рутинском игром унео додатне радости у срца навијача плаво-белих.
Пре почетка утакмице секретар Игор Ђумић уручио је дрес стратегу Ливаји за 100. утакмицу на клупи.
Ушли су плаво-бели помало нервозно у утакмицу, па је фалило течности у игри која се често завршавала надомак казненог простора гостију који су махом претили из контри и удараца са дистанце.
Ђокић је самим својим присуством наоштрио навалу ,,дизелке“ али и сјајним додавањем до Мијатовића који прецизним ударцем шаље лопту у мрежу голмана Ганића. Посебна је драж пружило то што је први погодак за локомотиву и онај који је пробио лед за овај део првенства и ставио Железничар на прави колосек.
Ипак, није Железничар остао ни у овом мечу без испита карактера до ког су својом лакомошћу дошли. Након центаршута Омладинца Осман је скривио једанаестерац.
На срећу, архетип Лав Јашина, горостасни нишки чувар мреже Стошић поново је одбранио једанаестерац, трећи ове сезоне и приближио своју реинкарнацију Јашина бројци од 150. Лазаревић је био у улози трагичара у овом двобоју.
То је било и све од Омладинца који је претио преко Адемија још једном у другом делу да би потпуну иницијативу и контролу над игром преузеле машиновође. Ђокић је могао да се упише након центаршута Живановића, али је Ганић крајњим напором извадио лопту из мреже. Гол је одложен само за корнер који је изведен кадс Ђокић поново скаче, овог пута боље али само до стативе после чега још један новајлија уписао првенац и удвостручио предност. Од тог тренутка победа је била оверена, а Омладинцу је на конопцима бројано, односно питање јесте било којим резултатом ће се завршити натјецање.
На нашу несрећу, претерана несебичност Кудрића коштала је Жељу још једног поготка, када Ђокић није успео да дође до лопте и смести је по узору из видео-игрица.
Настављамо даље, надомак врха понешени прилично зрелом партијом наших момака којима је фалило мало смирености да утакмицу реше и раније.
