СЛОБОДА (ДТ) – ЖЕЛЕЗНИЧАР 1:3 (0:3)
На никад лаком гостовању, Железничар је убрао три бода којим се свако надао али на начин који је мало ко очекивао. Малтене је све решено у првом делу игре.
Мијатовић је већ у другом минуту имао добру шансу када је изблокиран да би Кукољ на другој страни пропустио колосалну прилику јер је Стошић био на висини задатка и поново истакао своју сјајну форму.
Није дуго Железничар чекао на следећу прилику. Радовић је феноменално центрирао а Мијатовић највиши у скоку погађа за вођство.
Био је то низ директа Мијатовића. Поново након корнера из ког ниче контра за домаће коју он спречава на опасном делу терена клизећим стартем и практично шутира како се подизао на ноге, резантним ударцем погађајући за два гола предности. Идеалним спојем радне етике током читаве утакмице и умећем ударца наградио је себе и целу екипу која је била на пристојној дистанци.
Железничар је имао иницијативу и наставио у сличном ритму али како се полувреме приближавало играли су обазривије и то им је такође ишло на ногу, па је Ђокић искористио ретку грешку прекаљеног Јосимова да би изашао сам пред чувара мреже и десном ногом га савладао за по оном терену и слику снага на терену, сасвим објективно речено недостижну предност.
Железничар је имао мало офанзивних мотива у другом делу па је гледао да отаља ову утакмицу, а главни актер поново је био Стошић. Бранио је ударце Кокира и Кубуровића, не дозвољавајући да промена резултата и преостало време у било ком тренутку промене помисао било ког учесника и гледаоца о крајњем исходу меча.
Поклекао је два минута пре краја када је поново његова интервенција кумовала поготку тако да се лопта након продора Кукоља одбила до Обрадовића којем остаје лакши део посла за крајњи исход, који је свакако прихватљивији за домаће и њихову често ,,неосвојиву тврђаву“.
Сјајна увертира ,,машиновођа“ пред меч који ће сигурно рећи ко више заслужује прво место на табели. Спрем’те се спрем’те.