Драга фудбалска јавности, пошто су нас на почетку пролећног дела првенства челници Фудбалског савеза Војводине – ген. сек. Драгомир Тановић, председник Драган Симовић и комесар Миодраг Радаковић – тако лепо успавали својим причама и бајкама о поштењу, регуларности и витештву, ред је да и ми вама испричамо једну бајку пред спавање. Да вас ушушкамо, док се истина не претвори у кошмар.
Био једном један клуб, иза седам брда, иза седам мора, иза седам гора… из једног малог места поред Зрењанина. Беше то некада частан и поштен клуб, домаћински, какав се ретко среће. Али, како то у бајкама бива, у тај клуб су се увукле мрачне силе.
Почеле су да га користе за своје страшне, нечасне игре. А главни „режисер“ тих чини беше један зли непоменик са југа Србије. Стари мешетар, већ осуђиван за магију намештања утакмица, који се данас потпуно слободно шета у опреми тог клуба на мечевима, као сенка која надгледа свако „чудо“ на терену.
А чудеса је било много у овом пролећном делу…
Поглавље прво (15. коло): У једном селу у Срему, десила се прва магија. Тренер тамошње „Слободе“ морао би деци пред спавање да објасни шта се то заправо десило те суботе и какве су га то силе снашле.
Поглавље друго (17. коло): На путу ка Панчеву, неки „Динамични“ витезови су напрасно нестали. Чак седам стандардних првотимаца се истопило као први снег, а чувар мреже, кажу, није желео ни да стане на линију. Зашто? Можда су се уплашили зле клетве?
Поглавље треће (18. коло): У Бачкој се десило највеће чудо. Док је на семафору стајало 0:0, у 50. минуту тренер изводи четири своја најбоља борца и уводи шегрте који тек уче занат. Публика је трљала очи, мислећи да је то илузија. Није била.
Поглавље четврто (22. коло): У Јарку се појавио један Капетан великог срца. Одбио је да учествује у „маскенбалу“, па је његов тим изашао на бојно поље са само три резерве на клупи. Остали? Они су вероватно одбили да буду део нечашћа.
Поглавље пето (23. коло): У великом дербију у Дивошу, десила се најтужнија прича. У ватру су бачена два дечака, два Хајдука, омладинца, да дебитују у најтежем мечу. А начин на који је голман примао голове… па, за то би можда неки „државни чаробњаци“ из Тужилаштва морали да консултују своју кристалну куглу. Хајдуци некада беху часни борци…
И за крај ове приче…
Наши врховни краљеви, Симовић, Тановић и Радаковић, већ осам кола не смеју да сазову Конференцију клубова, која се увек одржавала. Чега се плаше наши владари? Шта би то могли да чују од нас „кметова“ који још увек верујемо у фудбал?
Спавајте мирно, драги пријатељи. Док ви спавате, „режисери“ и „мешетари“ будни раде. Али запамтите – свакој бајци дође крај, а у нашој ће истина на крају ипак победити чудовишта.
Лаку ноћ, Војводино. Ако можеш да заспиш. Ми вечерас нећемо спавати јер доносимо одлуку о томе да ли ћемо иступити из Српске лиге Војводина. Једно знамо: ћутањем нећемо бити саучесници и епизодна улога у овој лошој бајци.